Naravno, ja nisam slobodan čovek. Čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reč. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me “slobode”, svojataju, mrze i mrcvare. A ja više i ne znam šta znači ta reč? Je li to možda samo sećanje da sam jednom kao dete trčao oko Biljarde i bio srećan, ili je sloboda onaj trenutak kada sam odlučio da napišem ovu knjigu.
Nije ova knjiga tu da bi nesreću koja se desila rehabilitovali. Ona je objavljena kao suštinska potreba jednog čovjeka da se obračuna sa sobom, ne zato što to duguje sebi, već i javnosti. U knjizi je, kako je ranije objavljeno, opisan događaj iz 1993. godine kada je Žarko Laušević zajedno sa bratom učestvovao u incidentu u Podgorici, Lauševićevi zatvorski dani, kao i vrijeme provedeno u Americi...
Glumica Mira Banjac je podsetila da je reč o autobiografiji Lauševića koga je u punom umetničkom naponu zadesila teška životna tragedija. Prema njenim rečima, Lauševića treba vratiti umetnosti kojoj može još mnogo da u tome pozorište i glumci mogu da ga zaštite. Napominjući da nije imala prilike da mnogo igra s Lauševićem, svega u tri filma, Mira Banjac je istakla da o njegovoj sjajnoj glumačkoj karijeri sve zna a knjigu koja je pred čitaocima preporučila s najvećom ljubavlju jer je to delo koje ima duha a leksika u njoj je "pravo čudo".
Glumac Branislav Lečić je, između čitanja delova knjige publici, podsetio na saradnju sa Lauševićem u televizijskoj seriji "Sivi dom" i, napominjući da se u Lauševićevoj sudbini vidi kako se često život poigra s ljudima, rekao da je ta teška nesreća od pre 18 godina ostavila beskonačne posledice za sve.
Bitno je da taj čovek ima poštovanje i dostojanstvo i da se u stvari obraća i izbacuje svoju dušu tek u trenutku kad je dovoljno vremena prošlo, da nikog ne uvredi. To čekanje, to je Žarko Laušević, kazao je Lečić.
Laušević ima 51 godinu i tek ga čekaju uloge koje podrazumevaju ne samo određene godine, nego zahtevaju i "ljudsku zrelost, koju Žarko ima i koje su sadržane na stranicama ove knjige".
Nije ova knjiga tu da bi nesreću koja se desila rehabilitovali. Ona je objavljena kao suštinska potreba jednog čovjeka da se obračuna sa sobom, ne zato što to duguje sebi, već i javnosti. U knjizi je, kako je ranije objavljeno, opisan događaj iz 1993. godine kada je Žarko Laušević zajedno sa bratom učestvovao u incidentu u Podgorici, Lauševićevi zatvorski dani, kao i vrijeme provedeno u Americi...
Glumica Mira Banjac je podsetila da je reč o autobiografiji Lauševića koga je u punom umetničkom naponu zadesila teška životna tragedija. Prema njenim rečima, Lauševića treba vratiti umetnosti kojoj može još mnogo da u tome pozorište i glumci mogu da ga zaštite. Napominjući da nije imala prilike da mnogo igra s Lauševićem, svega u tri filma, Mira Banjac je istakla da o njegovoj sjajnoj glumačkoj karijeri sve zna a knjigu koja je pred čitaocima preporučila s najvećom ljubavlju jer je to delo koje ima duha a leksika u njoj je "pravo čudo".
Glumac Branislav Lečić je, između čitanja delova knjige publici, podsetio na saradnju sa Lauševićem u televizijskoj seriji "Sivi dom" i, napominjući da se u Lauševićevoj sudbini vidi kako se često život poigra s ljudima, rekao da je ta teška nesreća od pre 18 godina ostavila beskonačne posledice za sve.
Bitno je da taj čovek ima poštovanje i dostojanstvo i da se u stvari obraća i izbacuje svoju dušu tek u trenutku kad je dovoljno vremena prošlo, da nikog ne uvredi. To čekanje, to je Žarko Laušević, kazao je Lečić.
Laušević ima 51 godinu i tek ga čekaju uloge koje podrazumevaju ne samo određene godine, nego zahtevaju i "ljudsku zrelost, koju Žarko ima i koje su sadržane na stranicama ove knjige".
Nema komentara:
Objavi komentar